Prvi iranski film o vampirima neobičnog naziva „A Girl Walks Home Alone at Night“ spojio je dve kulture, ali u tački u kojoj se, utisak je, nisu mogli dodirnuti. Spojeni su zapadna tradicija vampirizma i islamska kultura. S tim da je islamska kultura takođe prikazana ne baš kako bismo očekivali, posebno iranska. Rigidna i konzervativna država koja kažnjava žene jer im se vidi pramen kose prikazana je kao slobodna zemlja, ali i zemlja koja se nije odrekla tradicije.
Zapravo gledamo dvostruku fikciju: vampirski film i slobodan Iran. Rediteljka i scenaristkinja Ana Lily Amirpour osmislila je neobičan koncept – priča se odigrava u Iranu, ali je film sniman u SAD, što se nekako i ne krije, u vizualnom smislu, potom je to film koji je ukorenjen u 19. veku, dok se radnja dešava u 21. Prikazan je moderan Iran, gde mladi idu na žurke, žene se ponašaju, hm, kao žene, ljudi plešu uz nedozvoljene stimulanse, dok neprikladno ponašanje prema ženama kažnjava žena vampir. Dakle, to ne radi sistem, to bi bilo previše i za apsolutnu fikciju.
Na kraju najveće mešanje se događa upravo na nivou odnosa stvarnosti i fikcije. Potpuna fikcija savršeno govori o iranskoj stvarnosti, iako se ni ne bavi tom temom. Iako nedvosmisleno možete doneti zaključak da film govori o iranskoj stvarnost, već sam naslov to sugeriše. Prava fikcija jeste da devojke mogu šetati noću same.
Transgresija je višestruka. Ana Lily Amirpour je mogla snimiti film čija se radnja dešava u Iranu tako što će sve izgledati kao da je snimano u Iranu, već smo gledali seriju Teheran koja je snimana u Atini, a radnja se odvija, kako što i naziv kaže, u Teheranu, a gledalac to ne može da primeti, već je pod utiskom da bez prestanka gleda radnju koja se odvija u glavnom gradu Irana. Rediteljka kao da je htela da se vidi da gledamo Ameriku, kao da je htela da nam stavi do znanja da takav film nije mogao biti snimljen na originalnim lokacijama, jer tamo se radnja filma ne može odvijati, ni u fikciji.
Vampiri su tu da pojačaju transgresiju. To je ujedno i posveta žanru. Naime, autorka navodi da je svesno obuhvatila glavne karakteristike vampira i da ih je sve ih stavila u jedan film. Vampiri su serijske ubice, romantični, kao i likovi kroz koje se može ispričati istorijska priča, takođe su zavisnici od droga (i krvi, naravno).
Tu je ljubavna priča, između čoveka, koji je obučen kao Drakula (tako se obukao jer je bio na tematskoj žurki) i vampirke. Ona se zaljubljuje u njega i bori se s porivom da ga ujede, da mu popije krv i želje da bude s njim takvim kakvog ga je upoznala. Tu su i mnogobrojne pop i kulturne reference, sve od reda nepoželjne u Iranu.
Praktično je svaki segment filma u stvarnosti zabranjen u zemlji njenih predaka (ona je rođena u Engleskoj, dok su njeni roditelji poreklom iz Irana). Vampiri mu tu dođu kao nešto najbliže realnosti.
Pogledajte i druge Lava LAB preporuke ovde.