Tarkovski se divio japanskim rediteljima, Bergman se divio Tarkovskom, Pedru Almodovaru je inspiracija bio Luiz Bunjuel, a jedinstveni Sorentino je obožavao Felinija. Felinijeva dela su čisto uživanje, estetika filma kakvu je svet tada retko viđao. Međutim, Sorentino je otišao ne korak dalje, nego bih rekla da je dostigao Felinijevu genijalnost. Ja bih sve Sorentinove filmove nazvala Velikom Lepotom, a La grande bellezza („Velika lepota“) je savršenstvo slike u 21. veku.
U Velikoj lepoti ćete videti prelepe kadrove Rima (kao i kod Felinija u La dolce vita), breathtaking enterijer, kostime kao sa modne piste. Sve je čist hedonizam za filmofile. Kada gledate film slobodno stisnite pauzu na svakih pet minuta i poželećete da uramite baš tu scenu na svoj zid. A o svetlu kod Sorentina mogu reći samo sledeće. Svetlo je čista umetnost – podseća me na Karavađovu sliku Sahrane Svete Lucije u Sirakuzi. Takav utisak na mene ostavlja Sorentinova slika. U redu, apsolvirali smo da vas čeka čisto uživanje u koloru. A ako se pitate šta je sa temom. E pa ni tu nas Sorentino nije razočarao. Kao i većina reditelja i Sorentino ima svog omiljenog glumca. Mastrojani kod Felinija, Banderas kod Almodovara, pa tako i Toni Servillo kod Sorentina. On nam prikazuje svog omiljenog glumca kako danju piše novinske članke o kulturi i posećuje neobične kulturne događaje, a noću se zabavlja. Iako voli da organizuje zabave, ide na događaje, imate utisak da se pomalo i dosađuje.
A na zabavama možete videti razne ljude. Bogate, siromašne, prevarene žene, mlade koji žele da partijaju, a Jep želi da bude kralj svih zabava. Iako je napisao samo jednu knjigu, prema toj činjenici je vrlo samokritičan, sebi je otvorio vrata visokog života. Sa svojim prijateljima organizuje redovna druženja na terasi koja je u samom centru Rima. I tu zaista ima svega, ali jedna od najmoćnijih scena u filmu je kada glavni junak kaže sve ono što vi ne smete da kažete ili ne znate određenom tipu ljudi. To su one osobe kojima su usta puna hvale za sebe, do te mere da ni oni sami ne veruju u to, nego bih pre rekla da je to beg od stvarnosti. Takve dijaloge smo videli i kod Vudi Alena, pa i Felinija u Osam i po.
Ako rešite da gledate sve Sorentinove filmove, sigurno se nećete pokajati, čak ćete i jedva čekati novo delo. Njegovim filmovima ćete se uvek diviti: slici, temi, glumi, scenariju. Kada kažem da je tu uz Felinija, mislim da ne preterujem. Ali pogledajte sami, pa zaključite. Užitak je zagarantovan.
Pogledajte i druge Lava LAB preporuke ovde.