Već na samom početku želim da kažem da smo kao narod skloni da vrednosti s kojima se sto posto ne slažemo guramo pod tepih ili ih smeštamo u ćošak, kao po kazni. U nekim slučajevima se pravimo da to nešto vredno, a drugačije jednostavno ne postoji. Ipak, sve to jednog dana dođe na naplatu. Mitar Subotić Suba je jedan od tih ljudi. Dok ga imaš ni ne vidiš njegovu vrednost, a kada te napusti proglasiš ga za izdajnika. A kada ga nema među živima, onda mu ni spomenik ne podigneš.
Eto to je Srbija. I nije Suba jedini sa tom sudbinom, ima ih još i na Zemlji i pod zemljom. A da stvar bude još veselija po nas, uvek mora neko drugi da umeša prste da bi mi shvatili koja je naša dužnost. Novi Sad kao prestonica kulture je dobio prostor da Novosađanima prezentuje Subu, njegov rad, muziku, fotografije, da se upoznaju sa muzičarem za koga možda nisu čuli.
Da li su oni nepismeni i nemaju opštu novosadsku kulturu? To je možda i nebitno. Bilo bi važno da postoji mali muzej već 20 godina posvećen njemu ili pak neki festival u njegovo ime i ime drugih muzičara. Onda bi mogli da se zapitamo da li su Novosađani pismeni i koliko im je stalo do kulture. Ali, drugovi i drugarice nažalost priča je drugačija. U Novom Sadu postoji minimalno informacija o ovom međunarodno priznatom muzičaru ili je sve ograničeno na uzak krug njegovih prijatelja i ljubitelja „drugačije“ muzike. Suba je radio i stvarao devedesetih godina. Osim u Srbiji, pravio je muziku i na drugom kontinentu, a albume izdavao i u državama na četiri kontinenta. Poginuo je 1999. pa ako se niste rodili jedno 30 godina pre toga ili niste veliki poznavalac muzike, najverovatnije niste čuli za njega.
Mitar Subotić Suba, nastupao je i izdavao i pod nadimakom Rex Ilusivii (u prevodu: kralj iluzije). Godinu dana je pravio elektronsku muziku za novosadski radio, a da ni publika ni voditelji nisu znali kako izgleda. Neverovatno, zar ne? Bio je drugačiji od svega što se tih godina dešavalo na muzičkoj sceni u Srbiji. Inspiraciju, kako za eksperimentisanje pronašao je u velikom Eriku Satiju.
Suba je sa Milanom Mladenovićem (EKV) u Brazilu snimio album Angel`s Breath. Sa njega izdvajamo pesmu Crv. Genijalna muzika i neverovatni stihovi govore mnogo o devedesetim na ovim prostorima, ali i o nama. Nažalost, nismo ništa naučili. Sve ovo važi danas. Milan i Suba govore istinu o nama iako ih već dugo nema.
„Vi nemi igrači svog obrednog plesa
vi srećni u transu
u svetu što postoji
samo u glavama
ljudi bez skrupula, ljudi bez milosti
ljudi bez sećanja
vi što ne znate pljuskove
zvuka, boje i mirisa
vi ljudi bez pameti“
Subina karijera je doživela procvat u Brazilu. Brzo su prepoznali njegov talenat i počeli da sarađuju sa njim. Bio je i veliki producent. Sve to je ovde pomalo skrajnuto, gurnuto pod tepih, zaboravljeno, jer niko ne želi da čuje da je čovek bez pameti. Ovako je lakše. Kao da ničeg nije bilo.
Ostaje nas par da se sećamo svega i da stalno podsećamo. Jer bez toga smo niko i ništa. Ako je Srbima tradicija toliko važna onda ne smeju da zaborave i ove stihove, jer su i oni danas tradicija:
Vi slepi, vi gluvi, vi sebični ljudi
što pravite buku bez reda i smisla
bez zašto i zato, za koga i kako
bez pitanja koje bi možda osušilo
ponosni osmeh na licu bez suza
na licu što nikada obraz okrenulo nije
Pogledajte i druge Lava LAB preporuke ovde.