Izvor: kronosquartet.org
Nema ništa logičnije od saradnje između Lori Anderson (Laurie Anderson) i Kronos kvarteta (Kronos Quartet). To je, međutim, postala stvarnost tek pošto su se našli zajedno u studiju. Njujorška avangardna umetnica i avangardna četvorka iz San Franciska konačno su se našli na istom projektu, ono što je bilo logično je pretvoreno u muziku. Dva kraja Amerike spojila je ljubav prema drugačijem zvuku, kao i ljubav prema gudačkim instrumentima. Anderson, takođe, svira violinu.
Lako se može pomisliti da ta saradnja traje decenijama. Ipak, album su snimili tek 2018. godine, a da je to dobitna kombinacija zvanično je potvrđeno naredne, 2019. Anderson i Kronos su dobili Gremi za najbolju kamernu muziku (Best Chamber Music / Small Ensemble Performance).
Album „Landfall“ inspirisan je naletom uragana „Sendi“ i posledicama oluje. Ona je napisala sve stihove, koje ne peva već ih govori (spoken word), dok su svi zajedno komponovali muziku. Anderson svira violinu, razne klavijature, perkusije, a bila je zadužena za semplove i filtere. U Kronosu je raspored ovakav: Dejvid Harington (David Harrington) svira violinu, Džon Šerba (John Sherba) takođe violinu, Heng Dut (Hank Dutt) svira violu, a Sani Jang (Sunny Yang) violončelo.
Upravo je Harington decenijama razmišljao o tome kako bi bilo lepo da kvartet u kome svira sarađuje s Anderson. Čudno je da već nemaju nekoliko zajedničkih albuma.
„Landfall“ nije lak ni jednostavan album za slušanje. Gudači škripe, sudaraju se s elektronikom, čuju se razni zvuci i mirni glas Lori Anderson. Na prvo slušanje tu nema uragana. Sepultura ili Pantera bi bolje dočarali ovu vremensku nepogodu. Međutim, nije sve u buci i odnošenju krovova. Ovaj album nam govori o intimnom doživljaju velike i razorne oluje. Na momente, muzika jeste uznemirujuća, violine škripe i grebu po mozgu, ali to nisu zvuci oluje, već nelagoda koju lirski subjekt oseća dok napolju tutnji razorni vetar.
„Landfall“ govori o tome kako preživeti, kako sačuvati psihičko zdravlje u tako teškim trenucima, kako se izboriti s apokaliptičnim događajem. Anderson i Kronosovci su užas pretvorili u lepotu, koja je, doduše, ponekad tako naoštrena da se možete naježiti.
Kronos kvartet smo slušali u Novom Sadu. Lori Anderson nismo. Nastupala je 1990. u Beogradu. Bilo bi lepo kada bi ih sve zajedno čuli u Srpskom narodnom pozorištu.
Album možete poslušati ovde.
Pogledajte i druge Lava LAB preporuke ovde.