Biljke vladaju zemljom okruglom. To je zaključak neverovatnog dokumentarnog serijala od tri epizode: „How to Grow a Planet“. Kroz priču o biljkama nas vodi jedan geolog. Kako sam kaže dugo je mislio da su stene glavne za planetu, da su vulkani sve stvorili, ali je onda otkrio biljke i počeo da ih proučava, pasionirano, temeljno, čak rizikujući i sopstveno zdravlje. Geolog koji je zavoleo biljke se zove Jan Stjuart (Ian Stewart) i pravo je uživanje gledati ga kako s oduševljenjem priča o značaju biljnog sveta. Posebno ostavlja utisak na gledaoce njegov izraziti škotski naglasak.
Stjuart, čini se, uvek ide do kraja. Tako je u prvoj epizodi hteo da na sopstvenom dahu proveri ključni događaj u životu Zemlje – stvaranje kiseonika. Naime, kada biljke dobiju sunčevu svetlost one je pretvaraju u šećere, a nusprodukt tog procesa je kiseonik. Biljke su, dakle, pomogle planeti da diše. Stjuart se podvrgnuo neobičnom eksperimentu. U hermetički zatvorenu prostoriju su natrpali što više mogu biljaka, autor emisije se udobno smestio u masu zelenila, a onda je ekipa izvukla vazduh iz prostorije. Ostavili su taman toliko koliko ga je bilo u ranom razvoju Zemlje. U toj prostoriji je ostao 48 sati. Na početku je bilo teško, ali kako je vreme prolazilo biljke su odradile svoj posao i „nahranile“ Stjuartova pluća. Eksperiment je uspeo, empirijski je dokazano da bez biljaka ne bismo mogli da dišemo.
U trodelnom dokumentarcu je ispričana velika priča o biljkama. Stjuart govori o evoluciji, o velikom takmičarskom duhu biljaka, posebno o borbi za što više sunčeve svetlosti – hrane za junake trilogije, kao i o tome kako su biljke promenile samu geologiju planete, tlo na kome rastu, ukratko, kako su promenile izgled planete i tako je pripremile za druga živa bića – životinje i na kraju i za ljude.
Stjuart se spušta niz okomitu stenu visoku 30 metara kako bi nam pokazao najstariju tropsku šumu na svetu. Drveće je skoro savršeno fosilizirano pre 300 miliona godina. Te tropske šume su stvarale toliko kiseonika da ga je na celoj Zemlji bilo duplo više nego danas. To je ostavilo poseban trag na životinje, posebno insekte. Bili su ogromni. Prašume su bile zastrašujuće. Po njima su gmizale stonoge duge dva metra, ogromni paukovi i škorpije, svi insekti su bili veliki kao iz nekog horor filma. Vilini konjici su bili dugi ceo metar – to je bio najveći insekt koji je ikada leteo. Sve to su omogućile biljke, u ovom slučaju rane tropske šume.
Pre 230 miliona godina na scenu su stupili dinosaurusi. Najveći među njima bili su biljojedi, a oni baš veliki su jeli 1.500 kilograma trave dnevno. Naš glavni junak, biljni svet, našao se u problemu. Morao je da smisli kako da se odbrani od velikih napasnika kako bi sačuvao dragoceno lišće. Biljke su osmislile vrhunsko oružje – bodlje. Ako je neko hteo da ih pojede morao je da se suoči s velikim bolom. Tako su biljke dobile moćnu odbranu koju su razvile u svim oblicima i veličinama. Biljke su osmislile još jednu strategiju, ovaj put hemijsku. Ako bi ih dinosaurusi pojeli uneli bi otrov u organizam. Ima dosta otrova, a jedan je i ljutina. Tako su zapravo nastale ljute papričice. To je, zapravo, bila odbrana od nasrtljivih i proždrljivih džinovskih biljojeda.
U iskušenju sam da prepričam ceo serijal, ali ovde ću stati. Ovo su priče samo iz prve epizode, a čekaju vas još avanture iz druge i na kraju treće epizode, koja je posvećena travi, a taj deo tek ostavlja bez daha. Nikada ne bih rekao da će priča o biljkama biti tako uzbudljiva, kao da je reč o akcionom trileru s elementima horora. Utisak da su biljke pasivne i da ih je lako savladati biće promenjen iz korena nakon gledanja ovog dokumentarca. Biljke zapravo vladaju nama. A ako ih još malo pritisnemo uslediće osveta. Njihova osveta biće pravedna i surova. U to ne morate sumnjati.
Trejler možete pogledati ovde.
Pogledajte i druge Lava LAB preporuke ovde.