Greh je Vojvodinu ne upoznati vozeći se na biciklu. Uglavnom lagodan teren, sa čak 20 zaštićenih prirodnih područja kroz koje prolaze velike reke poput Dunava, Save i Tise, nameću ovakav scenario. Sa druge strane, cikloturizam je godinama jedna od najpopularnijih i najbrže rastućih grana ove industrije na kontinentu na kojem živimo.
Vožnja velosipeda deo je tradicije života u ravnici, ali ona kod nas često prestaje na obodu, sa poslednjim seoskim ili gradskim kapijama. Ako iz auta mahnete biciklisti koji vergla pored beskonačnih redova kukuruza, između dva vojvođanska sela, pretpostavićete da je stranac. Sasvim ispravno, jer vrlo moguće da i jeste. Ili je bar bio. Godišnje, pre ove pandemije, kroz Vojvodinu je prolazilo oko 15 hiljada cikloturista koji su obično kretali sa severa i zapada Evrope. I potpisnik ovih redova uverio se u pomenutu tvrdnju. Prenatrpanih bisaga, pod punom biciklističkom opremom, na kratkoj pauzi u selu Jabuka gostoprimljivi meštani uredno su mi se javljali na francuskom jeziku. Bonjour!
Elem, mnogi ne znaju, ali od 17 EuroVelo biciklističkih ruta koje premrežavaju čitavu Evropu, kroz Vojvodinu prolaze čak tri!
EuroVelo 6, odnosno „Dunavska ruta“ dužine 2.108 kilometara, EuroVelo 13, ruta „Gvozdene zavese”, duga 9.950 kilometara i EuroVelo 11 „Istočnoevropska ruta” koja se proteže na 6.550 kilometara. Pored ovih međunarodnih imamo i neke naše, regionalne pravce, kao stazu „Srem” i „Panonsku osmicu” kod Subotice i Kanjiže.
Novinarka Radio televizije Vojvodine i autorka emisije „Bicklikom kroz Vojvodinu”, Sanja Homa, verovatno je najrelevantnija sagovornica ako želite savet kuda, gde i kako proći bajsom kroz ovu našu preriju kojom vladaju vetrovi i šiblje. Svojim gumama upisala se na većinu asfaltiranih, makadamskih, zemljanih, obeleženih i neobeleženih puteva, pa i na one za koje čak ni Google ne zna da postoje.
– Prva omiljena i redovna ruta mi je na Fruškoj Gori zbog šume, uspona, terena, spusta, vidikovaca, posebno deo od Letenke preko Andrevlja do Beočina. Druga je Zemun – Stari Banovci – Surduk – Novi Slankamen – Sremski Karlovci – Petrovaradin – Novi Sad. To je nekih 70 kilometara, deo je rute EuroVelo6. Gužva je od Zemuna do Banovaca, ali vredi izdržati jer je posle fantastično. Bilo bi dobro da taj kritičan deo puta povežu biciklističkom stazom jer nije dug, a značilo bi i meštanima i cikloturistima. U Surduku i Guduri treba malo skrenuti sa puta ka Dunavu, a poseban doživljaj je vožnja od Slankamena do Krčedina kroz Slankamenačke vinograde – kaže Homa.
EV6 ruta ulazi na severu Vojvodine, kod Bačkog Brega, a izlazi nakon 667 km kod Negotina. Na ovom putu na početku ne treba da se zaobiđu Ajfelova prevodnica u Bezdanu i Specijalni rezervat prirode Gornje Podunavlje, odnosno kako mu tepaju „Evropski Amazon”, jedan od retkih preostalih prirodnih oaza na Dunavu. Negde na sredini puta je Nacionalni park Fruška gora, a nastavak vožnje otkriva prelepu tvrđavu Golubac i neverovatne prizore Đerdapske klisure.
Druga po popularnosti je ruta EV11 koja kod nas kreće od Horgoša i kroz Vojvodinu prolazi pored Tise. Kanjiža, Senta (ne treba propustiti pogled sa kule Gradske kuće), Bečej i Titel mesta su koja stoje na ovom putu, a Biserno ostrvo (insajderske informacije kažu da tu vikendice imaju Brega i Kusta), Mrtva Tisa i Titelski breg neke su od prirodnih lepota koje ne smete zaobići. Tu su i Taraš – Evropsko selo roda, ali i jedinstvena romanička bazilika u Arači.
Treća trasa evropskog koridora nosi broj 13 i počinje kod Subotice, prolazi Kikindu za koju kažu da je srpski Amsterdam jer ima 40.000 stanovnika i isto toliko bicikala, te stiže do Vršca. U mestu Žombolj, na ovoj ruti, skoro je izgrađen Regionalni centar za cikloturizam. Dalje biciklistički put nastavlja kroz istočnu Srbiju. Pored već popularnih mesta, Palića, Ludaša i Vršačkih planina, ako vreme dozvoli, ne bi trebalo zaobići ni reku Neru ali i „najlepšu ulicu na svetu“ u Kikindi te Centar za likovnu i primenjenu umetnost Terra sa skulpturama velikog formata u terakoti.
– Nauživa se čovek na tim rutama. Saznaš svašta. Pažnju ti skrenu stvari koje nikada ranije nisu, a prošao si tuda hiljadu puta. Počneš više da se zanimaš, da istražuješ, upoznaješ zanimljive ljude. U jednom kampu u Beloj Crkvi sreli smo čoveka iz Japana koji već 9 godina putuje na bajsu. Zapravo, prve dve je pešačio, a onda su mu u nekom selu poklonili bicikl i on od tad živi na dva točka. U Zrenjaninu sam upoznala Slavoljuba koji sa svojim drugarom vozi tandem bicikl. Slavoljub je u svojoj 31. godini oslepeo. Međutim, kako kaže, na biciklu se oseća slobodno, kao da ima krila, potpuno drugačije doživljava svet oko sebe, oslanjajući se na druga čula i sećanja. Za njega kaže nije toliko loše što imamo puno rupa na putevima jer mu one pomažu da se bolje orijentiše, po njima tačno zna gde je – nastavlja naša sagovornica.
Padovi, glad, žeđ, kuknjave, neverovatna mesta, ljudi i krave. Tako Sanja sumira neka od svojih pedaliranja. Zahvaljujući biciklu kroz prirodu je kaže sretala mnogo više krava nego ljudi i vremenom je prestala da ih se plaši. Sa ljudima ta taktika, dodaje, nije pokazala tako dobre rezultate.
Kada priča o Sremu, sva tri su joj divna za vožnju. I vinski i svinjski i cvetni. Samo da ideš od jezera do jezera već je dovoljno za uživanje. Put nije ravan, ali može da se savlada bez mnogo muke, dok nema ni previše saobraćaja. Najlepša ruta je Borkovačko jezero – Pavlovci – Stejanovci – Bešenovo – Mala Remeta. U Banatu, Sanja daje prednost onom južnom i potezu Pančevo – Starčevo – Omoljica – Kovin – Deliblato – Mramorak – Dolovo. Biciklističke staze lepo su obeležene. Obavezno treba otići na Ivanovačku adu, prirodni rezervat Kraljevac i Deliblatsku peščaru.
Bačka je najzanimljivija ako se krene od Bača prema Vajskoj do Bođana pa nasipom do Bačkog Novog Sela i Specijalnog rezervata prirode „Karađorđevo“. Na ovoj ruti Sanja kaže da ima svega, ali čarde i ribu ne treba propustiti. Bilo je najava i da će stari dvorac u Bačkom Novom Selu postati cikloturistički centar. Bilo bi lepo.
– Reka Karaš, njeni slapovi i stari mlin su nezaobilazna mesta, tu se svake godine održava vajarska kolonija, pa su u parku pored izloženi zanimljivi radovi. Ušće Nere u Dunav je takođe prelepo. Inače, vožnja nasipima je posebna zbog mira, tišine i prirode koja te okružuje. Put oko Carske bare je dug 21 kilometar, dakle bukvalno je za svakoga, bez obzira na kondiciju i godine, a divan je – rekla je Sanja.
Prodaja bicikala u celom svetu već godinama je u porastu, a pojavom pandemije u jednom momentu bila je čak udvostručena. Vojvodina još ima i tri vinska područja, subotičko, fruškogorsko i vršačko, oko 1.200 manifestacija, raznovrsno kulturno i istorijsko nasleđe, pomenimo samo stotine dvoraca i kaštela (nažalost, dobar deo je zapušten). Dakle, ima šta da se vidi. Sa druge strane, turista se u Vojvodini prosečno zadrži dva i po dana, a ono što cikloturistu izdvaja je i podatak da dnevno potroši barem 50 eura, što ga stavlja na vrh tabele ako računamo koliko gosti ostavljaju svojim domaćinima.
– Cikloturizam jeste sve popularniji u Vojvodini ali smatram da je sve urađeno nekako napola. Nedostaje uređenih staza, kontrola postojećih koje uništava motorni saobraćaj iako je zabranjen, više kampova namenjenih biciklistima i smeštajnih kapaciteta. Za Novosađane bi bilo divno da se završi staza do Bačke Palanke. Nedostaje to povezivanje mesta biciklističkim stazama. To bi bilo dobro i za Vojvođane koji itekako koriste bicikl, kako za uživanje tako i za svakodnevne potrebe, ali i za turiste koji nam dolaze već popularnim rutama koje prolaze kroz našu zemlju – zaključila je Sanja.
Aleksandar Latas
Pogledajte i druge Lava LAB tekstove ovde.