Države koje parazitiraju na ubijenoj Jugoslaviji će ubiti ono što ih je stvorilo – nacionalizam i crkva. Ako se nešto ne promeni u međuvremenu, a kako sada stvari stoje neće se ništa menjati, ideja nacije će postati besmislena, ostaće starci kojima više ništa nije bitno. Što se mene tiče nije nikakva šteta da ovakve nacije i nestanu. Samo mi žao jezika. Trenutno u Nemačkoj živi 700.000 Srba, kroz nekoliko generacija to će biti čistokrvni Nemci. Čekamo rezultate popisa u Srbiji. Broj stanovnika se sigurno nije povećavao. Samo će ih biti više u Nemačkoj, a manje u Srbiji.
Do sada niko nije objasnio taj paradoks – velika nacija kojoj sve manje ljudi hoće da pripada. Sve više vernika, na popisu će se više od 90 odsto Srba deklarisati kao vernici pravoslavne provenijencije. Na osnovu toga bi se moglo očekivati neko čudo – nema problema, nema podela unutar verski homogene nacije, moral na maksimumu, o finesama Hristove prirode se raspravlja na svim javnim mestima, deset božjih zapovesti su svima na usnama ko dobar dan. Ček, ček. Pa nije tako. Religija i nacija nam, zapravo, služe isključivo da diskreditujemo druge i bildujemo ego. Samo to i ništa više. Rezultat je smrt. Ono što nas je stvorilo nas uništava.
I onda dođu izbori u Bosni i u meni se rodi nada (mada kažu da je bolje gajiti svinje nego nadu, al’ šta ću). Zapravo nas samo Bosna može spasiti. Sve nas nacionalne hvalisavce i verske bigote iz govana može jedino izvući Bosna. Da bi se ta teza ostvarila, Bosanci se moraju vratiti Bosni i naravno vicevima o Bosancima, koji sada nemaju smisla, jer nema ni Bosanaca. Ima nacija i njihovih verskih institucija.
Zvanična priča kaže da je BiH raspad, a da su Srbija i Hrvatska, pre svih, nešto kao super. Zapravo je situacija drugačija. BiH ima najveći potencijal da se spasi, kao i da spasi sve nas, dok smo mi daleko od pokušaja da se nešto promeni.
Bosna nije homogena, što je ključna prednost, Bosna ima veliki potencijal u međusobnoj saradnji svih koji tamo žive, a tamo su i neki ljudi koji ne pripadaju trojci (pogledaj slučaj Sejdić i Finci). Nacionalni ključ u BiH mora biti isključen. Put ka tom cilju vodi preko isključenja najvećih trovača – Srbije i Hrvatske.
Kad god BiH makar i proba da se približi svom bosanskom duhu, tu su dva bulija/nasilnika da sve pokvare. I kada ljudi u Bosni pokušaju da izađu iz začaranog kruga, kreće teror.
Bosna je u vreme Jugoslavije bila taj treći igrač koji je gurao druga dva da budu još bolji. Tu su se rađale najbolje ideje, taj miks je bio biser jugoslovenstva. Valjda zato što Bosna najviše podseća na Jugoslaviju, svaki pokušaj da se uradi bilo šta što je i nalik staroj zemlji izaziva buku i bes.
Pogledajte, recimo, slučaj Komšić. Hrvatski nacionalisti ne prestaju da pucaju iz imaginarnih topova, dok zamišljaju prave, na Željka Komšića jer je u predsedništvo došao glasovima Bošnjaka. Čak se čuju i predlozi da se Hrvatu Komšiću zabrani ulazak u Hrvatsku.
Da nije nimalo u redu da se glasa za čoveka već za predstavnika nacije slažu su i njihovi formalni oponenti, a zapravo istomišljenici – nacionalisti iz Srbije. Jer je tako dogovoreno. Samo naši za naše. Ili po nacionalnom ključu ili nikako.
Viktor Ivančić pametno predlaže da treba uraditi suprotno – da treba zabraniti da se glasa za svoje, već da se može glasati samo za predstavnike druge dve nacije. To bi, skoro je sigurno, bilo rešenje. Bošnjak može samo da glasa za Hrvata i Srbina, Hrvat za… Samo se obesmišljavanjem nacionalnog ključa može doći do rešenja.
Bosna, dakle, jedina ima potencijal da nas sve spasi. Niz koji je započeo Komšić sada, čini se, nastavlja, Denis Bećirović, člana predsedništva iz reda Bošnjaka, za koga su glasali Hrvati.
Ne samo da treba ukinuti Republiku Srpsku ili srpsku (to je valjda pridev), već i Federaciju. Treba možda ukinuti i Srbiju i Hrvatsku, jer samo tako može živeti Bosna. Bitno je da ostane jezik. Jer, žao mi jezika.
Jedino Bosna ima šanse da postane suverena država. Njena suverenost bi mogla izaći iz njene različitosti koja je još uvek živa, iako se dva bulija/nasilnika trude da je umlate. Hrvatska i Srbija su bile suverene samo u SFRJ, posle toga od toliko željene suverenosti nije ostalo ništa. Ostale su laži, jer je laž u srcu tih nacija – one su u postjugoslovenskom dobu izgrađene na negaciji drugih, na lažnoj religioznosti i na lažnom suverenitetu. Samo Bosna to može nekako povezati i vratiti u kolosek. Srbija i Hrvatska više nemaju snage za to. Potrošile su svu snagu na laganje. Zato nam ne treba biti žao ako propadnu. Jedino možemo žaliti jezik.