Svaka sličnost sa eventualnim stvarnim događajima i više je nego slučajna…
Pa…. priča ide otprilike ovako…
Dve mafijaške porodice (danas bi se reklo klana) imaju ozbiljne nesuglasice… Preti rat na ulicama i nešto mora da se preduzme kako bi se izbeglo krvoproliće… Naprosto nije dobro za posao i sve porodice su u problemu… Situacija mora da se reši, sve je već otišlo predaleko… Na poziv jedne od strana, dogovara se sastanak, na neutralnoj teritoriji… Porodični restoran, tih i miran sa odličnom hranom… U ničijem kraju… sigurni su tu… obojica.
Noć je, imaju rezervaciju, popiće nešto i ješće… Neće se napijati, iako je nervoza prisutna… I suviše su pažljivi za takve greške… Obojica su zainteresovani za svoje poslove, u igri su narkotici, nekretnine, novac, sve… Pokušaće da izvuku najbolje što mogu… Jedan od njih ima plan, ali…. Obojica su nepoverljivi i oprezni. Da bi se relaksirala situacija, tu je i komandanat policije… Prilikom dolaska, „domaćin“ ih pretresa, niko nema oružje…
Razgovor je u početku miran i učtiv… Gotovo prijateljski, ali tenzije rastu… pogledi se susreću, odmeravaju se… Obojica deluju mirno, staloženo, a iznutra se ključa… jedan odlazi od stola, od nekud se vraća sa pištoljem i ubija drugog u prisustvu komandira policije! Lagano pušta pištolj niz nogu i smirenim, ali odlučnim korakom, napušta restoran… sačekali su ga njegovi i istu noć je napustio zemlju…
Pretpostavljam da ste prepoznali scenu iz filma „Kum“, kada Majkl Korleone ubija „Turčina“ Soloca u Luijeovom restoranu… Doduše, ubio je i prisutnog policajca, kapetana Mekklaskog, ali već rekoh, svaka sličnost sa eventualnim stvarnim događajima je potpuno slučajna i nema nikakve veze sa Senjakom i magičnim brojem 27…
Zaboravih, Kopola je za „Kuma“ dobio tri oskara… a i u ovoj našoj priči ima bar jedan…
Sutradan, na tom istom mestu, u tom mirnom restoranu sa odličnom hranom, ništa nije ukazivalo šta se dešavalo prethodne noći. Nije bilo krvi po podu, stolnjaci su bili uštirkani i ispeglani, čaše su blistale…. Mirisalo je na sveže i opuštajuće… Nije bilo traka koje obeležavaju mesto zločina, nije se vršio uviđaj… Sve je bilo čisto i spremno za nove goste… i bilo ih je…
Niko nije mogao da pretpostavi da će bivši i sadašnji premijer, sve sa svojom pratnjom (da ne kažemo obezbeđenjem), samo par sati posle te noći, ručati kod „Luija“…
I niko nije ništa primetio, i niko nije ništa znao… Kod Luija je sve blistalo!!! Osoblje je bilo nasmejano i uslužno kao i uvek… Hrana fantastična!
Ipak, neko je pevao… Ne, kod Lujia u vreme ručka nema žive muzike, pogrešno ste razumeli… Neko je nekom rekao… nešto… ne baš tog dana, ali brzo, vrlo brzo… I odjednom kod Luija više nije bilo mirno… Odjednom rotacije, uviđaj… Gomila sveta kojima nikako nije mesto u tako finom i mirnom restoranu! Gurali su svoje noseve u svaki ćošak, čak su prevrtali i po kontejneru!
Pronašli su nekakve čaure… Iako je u skladu sa HASSAP-om, sve očišćeno i spremno za nove goste, iako se zna i ko je čistio (najbolji čistač), čaure su pronađene! Neko će dobiti otkaz, jer ako su mogle ostati čaure, onda sigurno ima i mrvica… Mrvice privlače bubašvabe, a bubašvabe sanitarnu inspekciju, ili ne daj bože pacova, a onda… Zbogom Mišelinove zvezdice!
Nema veze što su gosti bili zadovoljni, naprosto nije počišćeno, a sanitarna inspekcija nema milosti!
I pronađen je i mobilni telefon u kontejneru… Iako se kontejneri redovno prazne, iako ih svakakva sirotinja „prevrće“ i „plevi“… Ipak je pronađen… Par dana posle te nervozne noći… i nije ga pronašao nikakav gladan penzioner u potrazi za obrokom, ili nekakav Rom koji je tražio sekundarnu sirovinu, niti beskućnik sa nadom u parče bajatog hleba, ili par iznošenih cipela…
Pronađen je i automobil i neka sredstva za „čišćenje“…
Jedino nema tela… a ako nema tela… možda nema ni filma, pa ni zločina… Zavisi od režisera…
Pa jeste triler… čak dobar triler!!! … za Oskara!
…ali ipak ne pristajem!