Zaboravljena tema classica

Majci i ocu

Slučajno sam naleteo na jednu pesmu, pustio sam je i bio sam oduševljen. Preslušao sam je nekoliko puta, a posle sam pustio još nekoliko pesama tog benda. Sve te pesme sam poznavao, ali sam ih čuo davno, nikada nisam slušao taj bend, ne aktivno, već samo kad je neko drugi pustio ili na radiju ili televiziji. A onda je bend nestao iz vidika. Tada su mi pesme zvučale dobro, ali se nisam udubljivao. Međutim, sada zvuče fantastično.

Pitanje koje mi se nekako nametnulo glasi – zašto „S vremena na vreme“ nije kultni bend. Možda grešim, možda je u nekim krugovima bend poštovan i slušan, ali van krugova tog odjeka nema.

Nakon drugog slušanja bilo je jasno da su im uzori Simon and Garfunkel (Paul Simon i Art Garfunkel), ne samo zbog akustičnih gitara i harmonijskog pevanja, već i zbog samo strukture pesama. Međutim, „S vremena na vreme“ nisu samo kopija slavnog dvojca.

Kao podsetnik iz prošlosti vratila mi se pesma „Tema classica“ pa je i vama preporučujem. Ta stvar zatvara album koji nosi naziv same grupe, a objavljen je 1975. godine. Album potpisuju Asim Sarvan – vokal, Ljubomir Ninković – gitara, vokal, Miomir Đukić – gitara, Vojislav Đukić – bas.

Vama preporučujem da poslušate snimak koji je nastao nešto kasnije, uživo na Koncertu u novosadskom „Studiju M“, 1996. godine.

Pesma vam se već posle prvog slušanja uvlači pod kožu. Jednostavno vas tera da je pevate. „Tema classica“ je melanholična, ali vas ne spušta, već vas tera na akciju, na pokret, podiže vas. Paradoksalno, melanholično je vesela. Posebno su energetski moćni delovi kada Ninković preuzme glavni vokal od Sarvan, koji pesmi daje taj tužni, melanholični prizvuk. Ninković sve to podiže na jači stepen, da bi potom Sarvan ponovo sve vratio u melanholiju. Tu su čak i prevazišli slavne njujorške uzore.

Dok su Simon and Garfunkel inspiraciju crpeli iz američkog folka i engleske srednjovekovne pesme naša ekipa motive nalazi u balkanskoj muzici, što bendu daje poseban šmek. U pesmi o kojoj govorimo tambura daje taj prizvuk, iako ne svira ništa tradicionalno.

Na kraju pokušaj odgovora na pitanje s početka. Moguće je da su akustične gitare i intimne ispovesti stvar prošlosti, moguće da te pesme previše vuku na Jugoslaviju, a to nije baš popularno. Uglavnom, utisak je da su „S vremena na vreme“ nestali iz muzičkog sećanja. Ipak, možda je ime znamenje, što reče latinska poslovica, pa se, u skladu s tim, grupa ponovo vrati na muzičku scenu. Možda su članovi nesvesno odredili budućnost pa će se tu među nama pojavljivati s vremena na vreme.