Pre par meseci napisah: „I sad je „kvaka“, odnosno političko pitanje koje će testirati zrelost svih političkih aktera i njihovu sposobnost da se prilagode aktuelnim događanjima i predvide buduće…“
Pa izgleda da mnogi nisu prošli test zrelosti i posebno se nisu prilagodili aktuelnim dešavanjima…
Buduće događaje predviđaju u maniru onog lika sa TV Politika (ili beše 3K?) što vrti prsten na ruci i kaže: „Javlja mi se…“
Verovatno najkonfuznija situacija nas je zadesila neposredno po okončanju izbora od 17. decembra. Posle dokazane krađe, legitimitet celog izbornog procesa je ozbiljno doveden u pitanje! Prva šansa je prokockana prihvatanjem mandata u skupštini Srbije, čime je dat nesporan legitimitet izborima! Objašnjenja koja su nam nuđena u krajnjoj liniji samo su opravdanja za svesnu grešku… Pa izbori su bili u istom danu i održani su na istim izbornim mestima, sa istim spiskovima i pod jednakim uslovima! Posle nespornog legitimiteta parlamentarnih izbora, čak se i predsednik sprdao sa legitimitetom beogradskih izbora. Kao neće krnji legitimitet sa samo dva opoziciona odbornika. Koliko god nam je tada izgledalo smešno, izgleda da smo zagrizli udicu! Ukupno opoziciono delovanje je od tog momenta usmereno na stvaranje uslova za održavanje fer i slobodnih izbornih uslova.
Vlast je (sad se već čini po običaju) ispravno anticipirala političke poteze „ujedinjene“ opozicije i „driblingom na petoparcu“ dovela ih u nezavidnu situaciju.
Počelo je nepromišljenim zahtevima za pomeranje datuma beogradskih izbora, kao i za održavanje svih lokalnih izbora u istom danu. Vlast se kao nećkala, oćel’- nećel’… organizovano je i par sastanaka, skupštinskih kolegijuma, sve se kao nešto zatezalo… Za svo to „kupovanje“ vremena, opozicija je slala nejasne i protivrečne poruke građanima. Te hoće izbore 2. juna, te neće, te će izaći na izbore, te neće, te ovo… te ono… I onda u 2 minuta do ponoći (lepši mi ovi Mejdeni od „u 5 do 12“), SNS prihvata da se objedine lokalni i beogradski izbori, prihvatila 2. jun i obećava razgovore o fer medijskoj zastupljenosti, izbornim spiskovima i čemu sve ne… Ej, obećali!!! Šta da vam kažem… Šah!
I šta sad? Koji potez povući? Kako se izvući iz šaha? Izaći ili ne izaći na izbore?
Čini se da imamo neverovatan dar da od dva zla, izaberemo oba! Nepogrešivo grešimo!
Jedini kvalitet opozicije u periodu posle 17. decembra, pa sve do pre neki dan, je bilo jedinstvo. Prvi put posle jako dugo vremena, parlamentarna desnica (ili parlamentarni konzervativci) i parlamentarna levica (ili parlamentarni liberali) zajedno su radili na istom cilju (poboljšanju izbornih uslova)… I ko je sad kriv, potpuno je nebitno… Mamac je bačen i riba je zagrizla… A zna se ko ga je bacio i zna se kome ovo nejedinstvo jedino koristi!
Opozicija se nije snašla u krajnje predvidivoj političkoj igri vlasti i po ko zna koji put, doneta je ne samo pogrešna, već čini se pogubna odluka… I više nije ni bitno ko je u pravu, niti šta je bolje (izaći na izbore, ili ne)… Nismo više zajedno… Neko (svejedno ko) je „izdajnik“… Delićemo bračnu sutekovinu…
Svima je jasno da, obrni-okreni, ujedinjenoj opoziciji u poslednja dva izborna ciklusa, fali između 2 i 4 odbornika za većinu u Beogradu. Isto toliko nedostaje i vladajućoj koaliciji. Opozicija više nije ujedinjena, pa se čini da koaliciji oko SNS-a više ne fali ništa. Bar ne u Beogradu…
Šta će se dalje dešavati, videćemo… Ovo sada, ne miriše na dobro…
Ili, možda i nije sve tako crno? Ali to je tema za sledeći tekst…