Zanemareni dEUS

Belgijski alternativni/art rock bend dEUS su aktivni više od tri decenije, iza sebe imaju osam albuma, računajući i ovogodišnji „How to Replace It“. Reklo bi se da imaju sasvim pristojnu karijeru na svetskoj muzičkoj sceni, pa opet kad god slušam bilo koji od njihovih albuma, ne mogu da se otmem utisku da su dEUS jedan od najpotcenjenijih bendova na muzičkoj sceni. Tokom svih ovih godina, tipično za njih je da se nikada nisu uklapali u opšte prihvaćene postulate muzičkih žanrova i da su svi njihovi albumi bili odlični, te je ovaj album bio jedan od onih koje sam godinama očekivao sa najvećim nestpljenjem.

„How to Replace It“ dolazi nakon albuma „Following Sea“ (2012), te vremenski period između dva njihova albuma ujedno je i najduži u njihovoj karijeri, jer su obično objavljivali albume na tri ili četiri godine.

Iako je gitarska rock muzika u osnovi zvuka ovog benda, ni na „How to Replace It“ dEUS ne priznaju nikakve muzičke granice. Naslovna pesma koja otvara album, počinje dramatičnom tutnjavom timpana, koji i čine okosnicu ritma tokom cele pesme. Tom Barman više koristi „spoken words“ ili šaputanje negoli što peva, dok napetu atmosferu još više podvlače zvučni slojevi klavijautra, gitara, klavira i violina. Komplesni muzički aranžmani su uvek bili deo muzike ovog benda i „How to Replace It“ je jedan od najboljih primera za to.

„Must Have Been New“ zvuči znatno opuštenije i svetlije, mada jednako aranžmanski bogato, dok ženski prateći vokali na refrenu posebno podižu atmosferu pesme. „Man Of The House“ naginje napetijem zvuku, vokal Toma Barmana je dramatičan, te sa odličnim vokalnim harmonijama na refrenu ukomponovano sa upečatljivim gitarskim rifovima daju utisak idealne muzičke podloge nekog trilera.

„1989“ je mekana i veoma melodična, „Faux Bamboo“ prošarana soul uticajima, donosi još jedan snažan refren, što je generalno i odlika muzike ovog benda. „Dream Is A Giver“ zalazi u elektroniku dok Tom Barman ponovo koristi savršeno dinamičan „spoken word“ .

„Pirates“, „Simple Pleasures“ ili „Never Get You High“ su pesme koje se savršeno mogu uklopiti u bilo koji od albuma dEUS-a, ali sve jedno da li su stvorene pre trideset godina ili pre par godina, ovo bi uvek bile veoma dobre i upečatljive pesme.

„Why think It Over (Cadillac)“ pokazuje softiciranost benda u uklapanju muzičkih elemenata, ritam sekcija i gitarski rif kao osnova, dok je zvuk u pravoj meri začinjen upadom ostalih instrumenata poput kratkih gitarskih soloa, te klavira i klavijatura. „Love Breaks Down“ je šarmantna i nežna balada, sa dominantnim klavirom tokom cele pesme, ali vrhunski momenat je upravo vokal Toma Barmana na refrenu i način na koji otpeva stihove „When love breaks down, it / Don’t fuck around, it / It gave you time enough to give it„.

Album zatvara „Le Blues Polaire“, otpevana na francuskom, što je i neka vrsta tradicije benda, da bar jedna pesma bude na francuskom, dok muzički naginje ka orkestralnom popu.

Nakon više od deset godina pauze dEUS se vraćaju albumom „How to Replace It“, još jednim dodatkom ionako izvanrednoj karijeri. Ništa manje se od njih nije ni očekivalo.

Napisao Cyber Druid. Preuzeto s prijateljskog sajta FatHipster.