Pre 110. godina, u vremenu od 15. do 24. avgusta 1914. godine, dogodila se prva velika bitka Prvog svetskog rata… Neki taj rat i danas zovu Velikim…
Uvod u Veliki Rat, manje-više znamo svi… U aneksiranoj BiH, pripadnik jugoslovenskog pokreta Mlada Bosna, junoša Gavrilo Princip, izvršio je atentat na prestolonaslednika dvojne monarhije, Franca Ferdinarda. Austro-Ugarska je ovaj događaj stavila u odgovornost Kraljevini Srbiji (iako čak u krajnje ispolitizovanom i pristrasnom sudskom postupku, to ipak nije dokazano), te nam isporučila onaj čuveni ultimatum i kao odgovor dobila, još čuvenije NE!
Bazmalo, dva meseca posle atentata i mesec dana posle ultimatuma, Carstvo je napalo Srbiju!
Austrougarska vojska, pod komandom generala Oskara Poćoreka, odlučila je da preko Drine bočno prodre u Srbiju i brzom akcijom je potpuno slomi i baci na kolena (prvi pokušaj, doduše neuspešan, onoga što će se kasnije nazvati blickrig).
Srpska komanda je verovala da će glavni udar (što je i logično) doći sa severa, preko Save i Dunava, pa dolinom Morave, ali… Dal’ genijalnošću srpskih vojskovođa, ili neorganizovanošću srpske vojske, ili pak pukom slučajnošću, tek na graničnim obodima Kraljevine, srpska vojska je imala samo male isturene odrede. Glavnina vojske je bila nekako centralno postavljena uglavnom u Šumadiji i Užičkom kraju, i čekala.
Kada je postalo jasno da glavni udar ide preko Drine, iz Bosne, naređen je pokret. Najveći teret tog velikog pokreta srpske vojske, ponele su dve divizije: Moravska i Kombinovana divizija! Moravsku diviziju su činili seljaci (običan narod) iz okoline Niša, Prokuplja, Pirota i Vranja, dok su Kombinovanu diviziju činili „prekobrojni“ prvopozivci iz tih istih moravskih krajeva, kao i prekobrojni pukovi Šumadijske i Timočke divizije. To „prekobrojno“ je značilo da se divizija ne može sastaviti samo od „ekipe iz kraja“, pa se malo kombinovalo sa pukovima… Otuda i naziv Kombinovana divizija. Da ne bude nesporazuma, osnovni oblik srpske vojske činili su pukovi, dok je najmanje četiri puka činilo jednu diviziju.
General Stepa Stepanović, komandant Druge (od ukupno tri) srpske armije, bio je svestan značaja planine Cer za predstojeći sukob sa crno-žutim okupatorom i (verovali ili ne) samoinicijativno, bez znanja generalštaba, šalje Moravsku i Kombinovanu diviziju da zauzmu ključne kote po Ceru. Naređen je usiljeni (dans bi rekli forsirani) marš, a ovaj manevar je značio brzo kretanje vojske, pod punom ratnom opremom, koja je prelazila oko 40-50 km dnevno. Avgust je mesec, žega i sparina… nema vozila, a zaprega je samo za topove…
Ipak, i general Poćorek (iako su Šabac, Ljubovija i Loznica već zauzeti), potpuno svestan značaja Cera za proboj kroz Srbiju i na srpsku planinu, kao prethodnicu, poslao 28. Praški puk, a za njima dolaze i 4. i 13. austrougarski armijski korpusi. Po istoj toj vrućini, iako bolje i modernije opremljeni, oni uspevaju da pređu svega 5 km za dan…
Početak je 20. veka, avion je tek izmišljen, nema satelita, GPS-a, interneta (nastaviti niz) pa ni Srbi, a ni Austrougari, nemaju podatke o tačnom kretanju protivničkih trupa. Na Cer stižu, otprilike u slično vreme, nesvesni prisustva i blizine drugih…
Tog 15. avgusta, izvidnica Kombinovane divizije prvog poziva, potpuno slučajno i nenadano nailazi na izvidnicu 28. Praškog puka u blizini sela Tekereš i kreću prva puškaranja…
Tako je počela Cerska bitka (Nemci je zovu Jadarska bitka, odnosno Schlacht von Jadar, a Mađari Jadar csata)!
Bez utvrđenih položaja, bez velikih strategija… takoreći u mimohodu! Udarilo oko 200.000 Austrougara, na oko 180.000 Srba! Bitka je bila duga i krvava, a nagrada? Sloboda? Ili smrt?
Komandant Drugog pešadijskog puka Moravske divizije prvog poziva, Milivoje Stojanović Brka, posle gotovo 40 kilometara usiljenog marša, dolazi na Cer i vidi kako njegovi saborci ginu! Ne okleva, već naređuje juriš i tera 28. Praški puk u povlačenje! Upravo ovaj juriš, posle 40 km brzog marširanja pod punom ratnom opremom, je inspirisao Stevana Biničkog da napiše vanvremensku koračnicu Marš na Drinu. U istoimenom filmu, Ljuba Tadić je maestralno odglumio Brku Stojanovića. Iako je ime majora iz ideoloških razloga promenjeno u Kursula (heroj iz Prvog srpskog ustanka), bar su brkovi zadržani.
Da ne zaboravim, nije baš bitno za Cersku bitku, ali upravo ti Brkini moravci, Drugi pešadijski puk, kasnije dobija ime Gvozdeni puk i najodlikovaniji je u srpskoj istoriji.
Cerska bitka traje 9 dana i na današnji dan, 23. avgusta 1914. godine, Vojvoda Radomir Putnik, depešom obaveštava srpskog Kralja „da je glavni neprijatelj poražen kod Jadra i na planini Cer“ i da ih srpske snage progone. 24. avgusta srpska vojska oslobađa Šabac i time se završava prva ofanziva austrougarske vojske na Srbiju.
Komandant Druge Armije, general Stepa Stepanović, zbog maestralnog komandovanja i velike pobede, unapređen je u čin Vojvode.
Uz veliko herojstvo vojske i ogromnu žrtvu srpskog naroda, baš u dolini Jadra, Cerska bitka je krunisana pobedom, a kompletna 2. i 5. armija austougarske vojske su morale nazad, preko Drine, u Bosnu.
Prva pobeda saveznika u Prvom svetskom ratu… Odnosno možda i važnije, prvi veliki poraz Centralnih sila!
Par dana kasnije, odnosno 27. avgusta, na nebu iznad Mišarskog polja, vođena je i prva srpska vazdušna bitka u Prvom svetskom ratu. Na povratku iz izviđanja sremskog sela Kupinovo, pilota Miodraga Tomića napao je nemački pilot! Tomićev aeroplan je bez oružja, pa se Miodrag spašava poniranjem, ali ostaće zapamćeno da iako nenaoružan, ipak nije oboren!
I eto… Celih 110. godina kasnije, opet smo na Ceru i u dolini Jadra… Opet se rešava sudbina naroda i opet neko hoće da mu uzme zemlju, vodu i vazduh…
I opet ne pitaju, već zahtevaju… misle jači su, oteće…
I opet kao te 1914. mora se pobediti, ili nas neće biti!
Ne mogu da se otmem od misli, šta nam je Cer? Šta nam je Jadar?
Neki usud? Neko strašno mesto na kome se iznova i iznova mora pokazivati ko smo i od čega smo?
Jesmo li kadri sačuvati slobodu, dostojanstvo i budućnost Srbije?
Ili će nam opet prodati jeftine fore i prazne priče, sve za naše „dobro“…
Ne znam za vas, ali ja ne pristajem…
Nećeš kopati!
Ili što bi major Kursula rekao: „Drino… Jebem ti…“ (prva psovka na srpskom filmu)