Svi znamo kako ide priča. U malo mesto dolazi neko koga meštani ne poznaju i odmah ga proglašavaju za sumnjivo lice. Lokalne vlasti se jako angažuju da uhvate i razotkriju uljeza. Naravno, reč je o slavnom delu „Sumnjivo lice“ velikog Branislava Nušića, autora koji je kroz smeh kritikovao karaktere.

Ovde ne preporučujemo Nušićevu knjigu, već film. I to film jedne od retkih rediteljki na ovim prostorima. Preporučujemo film „Sumnjivo lice“ koji je korežirala Soja Jovanović (zajedno sa Predragom Dinulovićem).

To je njen prvi film. Jugoslovenskoj publici je predstavljen 1954. Posle tog uspeha Soja Jovanović je izrasla u veliku rediteljku koja je obeležila kinematografiju velike zemlje.

Soja Jovanović je režirala pedesetak predstava i dvadesetak igranih i TV filmova, kao i serija. Pop Ćira i pop Spira je bio prvi jugoslovenski film snimljen u boji, urađen na osnovu romana Stevana Sremca.

Njen omiljeni autor ipak je Nušić. Sumnjivo lice je delo s kojim je počela i pozorišnu i filmsku karijeru. S Nušićevim delom se upoznala u kući čuvenog slikara Paje Jovanovića (Sojin deda bio je dvorski fotograf Milan Jovanović – rođeni slikarev brat).

To iskustvo iz detinjstva je prenela u pozorište i na film. Snimila je čak četiri filma po Nušićevim komadima: „Sumnjivo lice” (1953), „Dr” (1962), „Put oko svetа” (1964), „Silom otаc” (1970).

Glavni problem je što ne možete gledati kvalitetnu kopiju filma, bar ja ne znam da postoji, već se morate mučiti sa slikom, a posebno tonom. To umanjuje doživljaj. Ipak, vredi pogledati i lošiji snimak, jer ako je neko umeo da čita Nušića to je bila Soja. Još ako pomenemo neverovatne glumce: Batu Paskaljevića, Radeta Markovića, Miću Tomića, Ljubu Tadića… dobijamo vrhunsko delo jugoslovenske kinematografije. Još da se restaurira traka

Pogledajte i druge Lava LAB preporuke ovde.