Mnogo toga se dogodilo od mog poslednjeg pisanija…
Studenti su biciklima stigli do Strazbura, prodat je SBB, izabrana je nova Vlada sa još novijim mandatarom, počele su blokade RTS-a, Sveta stolica u Rimu i Carigradska patrijaršija su se dogovorile (?!?!?) da se u buduće datum vaskrsa računa, pa time i obeležava po pravoslavnoj pashaliji, najveći deo srednjih škola je počeo sa nekakvim vidom nastavnih aktivnosti, Zvezda nije uspela da obezbedi play-off, rektor BU je priveden na informativni razgovor, otkriveni su tragovi organskog porekla u svemiru, preminuo je Papa Franja…
Ipak, meni je nekako najjači utisak, poslednje (martovsko) „ukršteno“ istraživanje NSPM-a… Ekipa se ovaj put potrudila, pa je pored klasičnog ispitivanja javnog mnenja, pokušala da ispitanike, pa time i rezultate, podeli kako po starosnoj dobi, školskoj spremi, tako i po kablovskim operatorima koje ispitanici koriste. Da budemo jasni, anketare nije zanimalo koje televizije (emitere) ispitanici gledaju (pa na osnovu tih informacija formiraju mišljenje), već koji operator (Telekom, SBB…) isporučuje signal ispitaniku, odnosno da li im je, ili pak nije, dostupan drugačiji ugao gledanja, od režimski prihvatljivog, bez obzira sa kojih konkretnih kanala se ispitanik informiše…
Rezultati su i više nego interesantni… Podrška studentskim blokadama, protivljenje kopanju litijuma i protivljenje EXPO-u, procentualno je najviša kod ispitanika koji su završili gimnaziju. Čak više nego među ispitanicima sa višim i visokim obrazovanjem. Malo više, ali ipak više… Doduše, moram da priznam da nemam informaciju da li ta kolona „gimnazija“ podrazumeva i ispitanike koji su po svršetku gimnazije nastavili i završili neku od visokih škola, ili je pak „gimnazija“ najviši stepen obrazovanja koje ti ispitanici imaju.
Takođe, podrška studentima i protivljenje litijumu i EXPO-u je najizraženije kod mladih ljudi. Uz zvanične stavove režima, većina anketiranih dolazi tek posle 61. godine.
Ovo sa obrazovanjem i godinama je nekako logično… Mladi su po prirodi protiv vlasti (bilo koje i bilo kakve) dok obrazovan čovek lakše percipira stvarnost i lakše procesuira dostupne informacije. Naravno da nije pravilo, ali je bar, što bi analitičari rekli „trend“!
Meni lično najinteresantniji je deo istraživanja koji se odnosi na „dostupnost informacija“… Korisnici Telekom-a i SBB-a, najbliži su u protivljenju kopanja litijuma… Oba „tabora“ su većinski protiv (i ovde su razlike u procentima velike, ali u oba slučaja jasna je većina protiv dolaska Rio Tinta), ali što se više ide ka „političkim“ temama, dostupnost informacija pravi ozbiljnu razliku…
Tako recimo, ispitanici koji koriste Telekomov paket programskih sadržaja, nemaju jasno opredeljenje u odnosu na studentske proteste i EXPO. Polovina (42,7% za) je na jednoj, a polovina (41,2% protiv) na drugoj strani, dok su SBB-ovi korisnici u ogromnoj većini (preko 80%) protivnici EXPA i kopanja litijuma, a podržavaju studentske proteste!
Moramo primetiti i da se kod korisnika Telekomovih „TV usluga“ procenat ispitanika čiji odgovori su na liniji narativa vladajućeg režima, kreće oko 40-50%, sa stabilnih 20-25% neizjašnjenih (uplašenih?) ispitanika i nema nekih preteranih iskakanja po bilo kom pitanju (menja se procenat protivnika režima, ali ovih cca 50% je stabilno), dok su stavovi korisnika SBB-a, između 65-85% protivni zvaničnom, režimskom narativu, dok je broj neizjašnjenih ispitanika mnogo manji, odnosno nikad ne prelazi 10%.
Sve ovo nas vodi ka „famoznom“, petom nosiocu nacionalne frekvencije… O ovom smo već govorili, pa se nećemo ponavljati, vidite ovde, ali, prošlo je gotovo tri godine, a od pete nacionalne frekvencije ni glasa!
Jasno je da REM ne radi svoj posao (kao uostalom i velika većina institucija), ni na minimumu zakonskih ovlašćenja, ali ono što bode oči je „uporna“ nezainteresovanost svih političkih činilaca po pitanju pete nacionalne frekvencije! Kao da imamo nekakav „zavet ćutanja“.
Iz spomenutog istraživanja, jasan je zaključak da dostupnost informacijama, drugačijim od „provladinog“ narativa, obogaćuje misao i građansku svest. Mišljenje se formira samo na osnovu informacija koje su vam dostupne.
Studentski plenumi jesu doneli odluku da se blokira RTS, ispostavljen je i zahtev za smenu članova REM-a, što sve samo po sebi, doprinosi, odnosno može doprineti zdravom medijskom pluralizmu.
Ali, postavlja se pitanje, čemu služe regulatorna tela koja ništa ne regulišu? Medijska slika u Srbiji je lošija nego devedesetih! Medijski sadržaj određenih privatnih televizija ne zadovoljava kriterijum „medija“. I ovde ne mislim na stavove koje propagiraju. Uvek je bilo (da se razumemo, i treba da bude!) provladinih (režimskih?) medija. Problem je kad nema medija koji ukazuju na greške i propuste vlade. Mediji utiču na javno mnjenje, a javno mnjenje je najbolji korektiv svake vlasti! Iz nezadovoljnog javnog mnjenja nastaje i nezadovoljan glasač…
Ponekad (ali zaista samo ponekad) mediji mogu toliko da uzdrmaju vlast, da se sama povuče (setite se Niksona, a bio je najomiljeniji američki predsednik).
Društvene mreže nisu mediji! Nisu čak ni korektiv medija… To je prazan, potpuno neregulisan prostor u kome gomila potpuno nerelevantnih persona, bez trunke odgovornosti za izrečeno, trabunja o čemu god hoće! I to i nije neki problem… ili bar nije veliki problem…
Problem je kad se mediji ponašaju na identičan način, pa gomila potpuno nerelevantnih persona, laže sa nečeg, što se nažalost, još uvek naziva medijom!
I ljudi veruju, jer, bilo je na TV-u!